О књизи: година / „Тих година када је руска нова уметност била прогањана, уметници су се залагали за себе. Само неколико кукавички је побегло са бојишта. Остали – потпуно сами, под градом подсмеха – радије су радили и чекали. Мало ко је био поласкан њиховим надама, многи су слутили да ће морати да издрже наше тешке дане и да не могу да чекају ништа боље. Било је тешко проживети то доба, али судбина уметника је била завидна, јер њихов труд није био узалудан. У то време уметници су имали не само право, већ и дужност да поставе заставу „чисте уметности“. Ово није био само тактички потез, већ ватрено уверење срца…»